Na koloseku

U nemom zasnezenom jutru

leptir pomilova moju misao krilima snením

Hladni beton me podseca na realnost

Koju ne mogu danas da vidim u ogledalu svoje proslost

Jer je zlacana kisa radosti izbrisala uspomene

Oda zivotu prenula me je iz sna

I zato obukoh crvene cipke preko bele nevinosti iscekivanja

Da zaplesem mocni ples zivota

Zid oko moje duse cuva me da ne potonem

U moru naucene uobicajenosti

Tkam filigransku sliku nevidljivu, opasnu po skamenjene duse

Recima neizgovorenim i pogledima lišenim straha.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: