U potrazi za sobom

Ugnezdicu se u ruzicasto krzno, u potrazi za klicom svoje srece i svog bola.

Uspomene uramljuju moj pogled, upucen nebu i pesmi postanka.

Kamen mi pevusi tiho omiljenu baladu,

dok poda mnom s ljubavlju i strahom skripe precage zivota.

I bol moze biti nezna i sladunjava,

kao sto sreca moze biti zaogrnuta plastom od trnja.

Ipak, moja vera je barsunasta i topla kao krilo goluba,

drhtavo u struji juznog vetra.

Udisem zivot punim plucima, omamljena cudom postojanja.

Oko mene zidovi od papira, okviri od peska,

i prolaz – vidljiv samo u mojoj glavi,

onome ko uspe da  prevari pritajene straze i usunja mi se u misli,

dok se u nemoj molitvi, koja je usne zaledila, obracam vecnosti.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: