Početak

Advertisements

16 komentara (+dodajte svoj?)

  1. beliocnjakx
    okt 07, 2011 @ 08:53:20

    The End, zar već??…

    a gde je početak??…

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 07, 2011 @ 10:49:35

      Upravo to je početak :-). Da bi nešto počelo, nešto drugo mora da se završi. I tako je svaki kraj jedan veličanstveni početak, ako podjemo od toga da svakoga dana u svakom pogledu napredujemo :-). Da li je u našoj moći da prestanemo krajeve da oplakujemo a da umesto toga slavimo početke, šta misliš?

      Odgovor

  2. beliocnjakx
    okt 07, 2011 @ 11:19:07

    Zamišljam sve to kao jednu beskonačnu pravu koja je podeljena na početke i krajeve i tako u nedogled, a ono između njih trebalo bi da bude ‘život’ 🙂

    Nema plakanja baklavo…od suza nećeš videti nov početak 😉

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 07, 2011 @ 11:33:12

      Da, svidja mi se tvoja vizija, vučko :-). Samo ne bih životom nazvala ono izmedju, jer život je sve to. Uzmi u obzir da se nekada preklapa nekoliko završetaka i nekoliko početaka u istoj tačci vremenske ose :-).

      Obzirom na baklavasti preliv, suze jedne baklave mogu biti shvaćene i kao energetski napitak, što duhu iscrpljenom od nekog kraja može biti dobro pogonsko gorivo za početak :-).

      Osim toga, kad se kroz suzu prelomi sunčev zrak, nastane duga :-). Početak u bojama duge ne zvuči loše, makar bio i na par trenutaka malo zamagljen :-).

      Odgovor

  3. beliocnjakx
    okt 07, 2011 @ 11:46:28

    Počeci i krajevi epohe – „Svako vreme nosi svoje breme“…

    Ne bi ni valjalo da vreme nema breme jer bi onda bilo sve prazno,
    taj teret mu daje svoju specifičnost, težinu, i upotpunjuje tok vremena.

    Sve ima svoj razlog, zašto baš kraj i zašto baš TAJ početak.

    Ne sumnjam da je baklavski preliv moćan energetik, nektar koji daje snagu i krila, a nije Red Bull 🙂

    A prave boje duge se vide tek kad suza padne na tlo 😉

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 07, 2011 @ 12:39:12

      Ti si jedan baš mudar i pronicljiv vučko :-). Kažu da na nas padaju pošasti kad se previše opustimo, ulenjimo i prestanemo da radimo na svom ličnom razvitku. Razlozi postoje, naravno. Slučajnosti ne postoje, opet naravno. Samo razloge otkrivamo obično tek retroaktivno, ali ko hoće da može da ih sagleda i prihvati, može i u sadašnjom trenutku da se pripremi za neke buduće :-).

      Suza padne na tlo, dopre do skrivene semenke, svetlost prelomljena suzom u dugu da potrebnu toplinu i čarobna biljka isklija i obogati svet za još jedan cvet 🙂 .

      Odgovor

  4. beliocnjakx
    okt 07, 2011 @ 13:16:03

    I ti mene plavka baklavka intrigiraš odgovorima…veoma, veoma sofisticirano 🙂

    Sve ima svoju potencjalnu energiju koja čeka na izvršenje, a tu energiju dajemo mi sami. treba samo da se pogura taj točak, da se pokrene i održava njegovo kruženje, jer ni jedan točak ne može večno da se okreće bez stalnog dodavanja energije , kao što ne postoji ni Perpetum Mobile 😉

    Seme isklijalo , koje je pre toga poliveno suzom, ima sve hranjljive supstance za normalan razvoj, što ne znači da treba da se i dalje nastavi polivanjem suzama jer može doći do mutacije gena semena i plod ili bude zakržljao ili skapne 🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 08, 2011 @ 04:02:12

      Počastvovana sam, vučko, pohvalom. Zahvaljujem se od srca baš :-).

      Javila mi se reč „zamajac“ i prosto osetih snagu kretanja. Da, kretanje budi kretanje, nečinjenje vodi ka žabokrečini i odumiranju :-).

      Previše sunca može da sprži, previše suza da satruli koren. Jedna kap, u pravom trenutku, kao podsticaj zdravom klijanju – to je prava mera :-). Tada se semenkica rascveta u skoro večni osmeh, koji onda treba samo živom vodom zalivati :-).

      Odgovor

  5. wakeupwithsmile
    okt 07, 2011 @ 13:16:51

    Moram da primetim da se ovih dana ovim blogovima vuče ista tema .) kraj nije kraj već novi početak 🙂 i lepo je da je tako, izmami osmeh iznenada, pozdravljam te!

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 08, 2011 @ 04:06:54

      Pozdravljam i ja tebe i plavetnilo koje sobom nosiš :-). Kraj i početak su atomi postojanja. Izdahnem – kraj, udahnem – početak :-). Pade mi na pamet još, pominju se tuneli na drugim blogovima, pa me zaintrigiralo. Gde je tu početak a gde kraj? I opet ugao gledanja tu igra presudnu ulogu. Ako izlazim iz tunela, kažem: tunelu je tu kraj a početak otvorenog puta. Ako u tunel ulazim, on tu počinje a otvoren put se završava. I obe tvrdnje su istinite. Jer, istina je u oku posmatrača, a svaki kraj je početak i početak je kraj :-).

      Odgovor

  6. wakeupwithsmile
    okt 07, 2011 @ 13:18:57

    omaših jednu tačku iza prve rečenice 🙂 jedna tačka može da ti pokvari napisano, ne i ono što misliš 🙂
    Mir i ljubav u našim srcima i mislima 🙂

    Odgovor

  7. wakeupwithsmile
    okt 08, 2011 @ 07:24:04

    E ovo se zove buđenje sa osmehom 🙂 Ugasiš stari blog (uglavnom zbog negativnih energija koje su ga opsedale), otvoriš nov i upoznaš sasvim nove ljude i raduješ se zajedničkoj evoluciji 🙂 To je bar primer u mom slučaju, ali u pravu si za uglove posmatranja, jer kad se sabereš, vidiš da je bilo više krajeva i više početaka. Raduje me što sve više pronalazimo ono što nas spaja, što je neopisivo lepše od onog što nas razdvaja…I neka te svetlo stalno obasjava…
    In Lak’esh – (što je pozdrav Maya, a znači: ja sam tvoje drugo ti)
    Hvala ti…
    🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 09, 2011 @ 04:42:53

      Eee, pa da se kompletira nasmešeno budjenje, evo da poželim i lepo dobro jutro :-). Negativne energije na starom blogu su ti bile (možda) putokaz da je vreme da ideš dalje. Da ne bi njih, ne bi ni ti (možda) pošao u nove „krajeve“. Dobro je u celoj priči što si pošao a ne odustao :-). Traženje onoga što nas razdvaja je čist gubitak vremena i energije, emocije rasute u nepovrat da ne pominjem. To je kao da tražiš i skupůjaš kamenje umesto bisera koji se medju njega rasuše. Trebalo bi da bude nekako prirodno da težimo radosti i osmehu, a njih pronalazimo, izmedju ostalog, u onome što nas spaja i zbližava.
      Hvala ti na lepoj želji, svetlost je dar i kad je oko nas, a poseban kada je u nama. A jedan od najlepših darova je sresti svetlonošu.
      Ogledamo se jedni u drugima, jer mi jesmo, negde u tačkama preseka, u stvari, jedno :-).
      Hvala tebi …. 🙂

      Odgovor

  8. shunjalica
    okt 16, 2011 @ 08:04:05

    sunce u Parizu – početak, nego šta! 🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 16, 2011 @ 23:47:00

      Srce je tamo, a ne zna što. Ni da li će naći put. Ali pred tobom tajni nema, nisi ti tek tako bzvz Šunjče :-). Možda……jednom, još kasno nije …. ni za šta …. valjda :-).

      Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: