Zarobljena svetlost u svetlosti

Advertisements

28 komentara (+dodajte svoj?)

  1. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 09:09:12

    Zarobljenu svetlost samo senka može osloboditi kao njen odraz

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 09:16:21

      Naravno :-). I fascinantno je kako svetlost sebe pretvori u senku. I kako je oko i dalje kao svetlost vidi i FA zahvata drugu realnost :-). Sve je svemu odraz, ako lavirint od ogledala. Beskraji u beskraju i istine u tragovima svetlosti.

      Odgovor

  2. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 09:24:33

    Igra svetlosti i senke, jedno bez drugo ne može.

    Svetlost zahteva svoj izvor, a senki je svetlost izvor. Mogao bih da kažem da je Senka ćerka Svetlosti 🙂

    Odgovor

  3. Plava Baklava
    okt 23, 2011 @ 09:34:21

    Lep zaključak :-). Navodi na radjanje nekih slika u glavi, bilo bi zanimljivo staviti tu igru na papir. Da li senka svetlost upija, guta ili je reflektuje i vraća nazad?

    Odgovor

  4. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 09:43:38

    Svetlost senku ‘rodi’ sa prvim nagoveštajem jutra, prati je ceo dan, sve do noći kada Svetlost ‘zaspi’, a noć i mrak ostanu da budu kao konačna refleksija Svetlosti i tako do jutra.

    Odgovor

  5. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 10:10:40

    Bokal Svetlosti i bokal Senke, samo što mislim da Senka ima veću ‘težinu’ od svoje majke.

    Teška kao noć. 🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 10:16:34

      Eto ti sad, nemam izbora nego da postavim još jednu fotku. Samo se pitam…..ali možda i nije važno :-).

      Sve što se prepliće ima podjednaku težinu, samo različitu mekoću :-). Težinu samo preplitanje izjednači. A zašto bi noć bila teška?

      Odgovor

  6. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 10:31:25

    Očekivao sam ovo pitanje : „Zašto je noć teška?“ 🙂

    Svetlost ima i Eteričnu prirodu pored svoje dualne (čestične i talasne).

    Svetlost u toj svojoj Eteričnoj prirodi, teži ka gore, tj. ona i jeste u toj dimenziji suprotno od noći(mraka), dok noć je kao oblak mastila prostret po zemlji.

    ovo je iz Wikipedije:

    Етар (грч. Аитхếр) (лат. Aether) је бог светла, син Ереба, бога вечне таме и богиње ноћи Њукте. Етар је отелотворење прозирног плаветнила која окружује свет и ваздуха који људи удишу.
    Етрово грчко име значи „светло“, „горњи ваздух“ или „ведро небо“.
    —————————

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 10:40:04

      Znam da si očekivao ovo pitanje. Zato sam ga i postavila, zato što me je zanimao tvoj pripremljeni odgovor :-).

      Dakle, apsolutno je jasno poreklo izraza „eterično biće“. Medjutim, ako podjemo od pretpostavke da ne postoji pozitivmno i negativno samo po sebi, ni dobro i loše, ni svetlost i tama, već je sve jedno i noć je svetlost u negativu, onda im se ni težina ne razlikuje. Umeju i noći da budu eterične, prepune svetlosti, samo ona dolazi od nekud, iznutra :-).

      Odgovor

  7. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 10:58:30

    Pa moram nekako da držim korak sa tobom pripremljen za odgovore 🙂

    Daklemmm, zar ne postoji večno rivalstvo između tame i svetlosti, dobrog i zlog, Jin i Jang itd?

    ovo je tvoja smela teorija (hipoteza), koja kaže da Svetlost pravi i tamu tj. ‘Bog’ je i dobro i zlo 🙂

    a noć kao noć zna da bude čarobna, koja zna okrene misao, ume da lebdi kao u zoni sumraka…

    sa zorom, to se pročišćava, dođe na svoje mestu, mada nije isključivo 🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 11:16:32

      Zašto polaziš stalno od teorije razjedinjenosti? Samo zato što je to uobičajeno ili imaš neki bolji razlog? Dobro i zlo ne postoje, postoji samo naša percepcija dešavanja u našoj javi. Dovoljno je da pogledaš relativnost nečega što trenutno proglasimo lošim, a za neko vreme se ispostavi kao generator nečeg baš dobrog što je sledilo.

      Postoji samo Jedinstvo, koje mi stalno negiramo i borimo se protiv njega. Bog je jedinstvo. Sve ostalo su dva dela Jednog. Što pre ta dva dela dodju do saznanja da su Jedno i da ne treba da se medjusobno bore pre će se promeniti kvalitet naše stvarnosti.

      Da razlažem dalje ili je bilo dovoljno ubedljivo?

      Odgovor

  8. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 11:29:58

    Pa zar ne postoji podeljenost?

    Zar su i naša mišljenja jedinstvena a ne podeljena?

    Onda mogu da konstantujem da mislim isto, iako smo se podelili na mišljenje 🙂

    E to je tek paradoks.

    p.s.

    nećeš me ubediti, ali neka ti bude 🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 11:41:27

      Podeljenost postoji na nivou ega u čiji domen spada i mišljenje. Duše, suština nisu podeljene samo što nas je vladavina ega od njih udaljila. Tačnije rečeno – udaljila nas je od samih sebe :-). Dokaz je šizofrenost cele naše egzistencije: težimu jednistvu koje pokušavamo da dosegnemo kroz suprotstavljanje.

      Ne ubedjujem te, jer to bi značilo da težim da te menjam, a na to nemamo prava. Menjati možemo isključivo sami sebe :-). Dakle, neka i tebi bude :-).

      Da, ako se vratimo na Boga: ostavio nas je d atražimo put ka jednistvu jer samo tako se možemo vratiti njemu. Sve ostalo je put ka samouništenju, jer pogledaj šta nam na putu razjedinjenosti postaje važno :-).

      Odgovor

  9. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 11:52:09

    I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

    Ps. 33:9

    I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.

    I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.

    Jov 38:12, Ps. 74:16
    ———————————–

    Treba li još nešto o podeljenosti da rečem? 🙂

    Odgovor

  10. Plava Baklava
    okt 23, 2011 @ 11:59:38

    Ali to niko ne spori. Medjutim vidiš da su nastali iz jednog izvora. I jednom izvoru teže da se vrate :-).

    Sve se može posmatrati sa aspekta podeljenosti i zajedništva, šta čovek izabere. A jedno bez drugog ne bi postojali. Ali u svemu je skriveno jedinstvo, kao osnovna namera. Zašto bi nam inače bila data sposobnost da volimo, na primer?

    Odgovor

  11. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 12:04:14

    Ljubav je u suprotnosti sa mržnjom.

    Iz jednog uvek proizilazi drugo.

    Materija ima svoju anti-materiju, i kad bi došlo do njihovog spajanja, nastao bi ‘Kolaps Univerzuma’…

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 12:07:57

      Probao si?

      A eliminisati anti-materiju? Iz ljubavi ne bi smela da nastaje mržnja. Mržnja je bolest nemoći ega. Znaš li čime se mržnja najbolje leči? Zaista ljubavlju. Ili se preobrati ili odumre, kao biljka bez korena. Mržnja raste samo dok je mržnja i strah hrane.

      Takav kolaps univerzuma je samo teorija koju niko isprobao nije. A možda bi tada smao nastao neki novi bolji svet?

      Odgovor

  12. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 12:15:34

    Mržnja je nametnuta nikad ciljana, znači da je proistekla iz svoje suprotnosti Ljubavi.

    Postoji i indiferentno stanje koje se naziva ‘ravnodušnost’…E ono je tek gore od svake mržnje iliti ljubavi 🙂

    Anti – materija se ne može eliminisati, ona obitava u svojim limbovima i stoji u opozitu sa materijom.

    Kolaps Univerzuma niko nije isprobao, što ne znači i da neće i to baš od one ‘ruke’ koja ‘sačini Svetlost’ 🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 12:21:01

      Ništa nije nametnuto, a ponajmanje mržnja. I definitivno je produkt nemoćnog ega a ne ljubavi. Ali, da bi se to ispravno postavilo, ostaje putanje: a šta je ljubav?

      Sve ostalo je u domenu hipoteza, jer niko probao nije. Ne mislim da će svetlost biti tako ugašena, osim ako baš preteramo i budemo apsolutno nepopravljivi :-).

      Odgovor

  13. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 12:38:03

    A da li je ljubav sama po sebi od va vijeka??…

    Pošli smo od Svetlosti i Senke i sad pravim paralelu:

    Svetlost – Ljubav

    Senka – Mržnja

    Zagrljaj to dvoje dolazi u preklapanje, jedinstvo koje teži ka razdvajanju.

    Sve u prirodi ima težnju spajanja i razdvajanja dato potencijalnom energijom.

    E sad, okle’ ta potencijalna energija i ko ju je dao to je pitanje, Ko je uslovio prvu inicijaciju?

    p.s.

    Kant, Niče i Hegel su male bebe za nas 🙂 🙂

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 13:18:14

      Iz ljubavi smo stvoreni :-).

      Ali ne, ne, nikako ljubav i mržnju u paralelu. Mržnja nam je podmetnuta kao kukavičje jaje. Nema nikakve veze s ljubavlju. Jer ljubav nije ono što smo skloni pod njom da podrazumevamo. Sa mržnjom ima veze samo to uobičajeno tumačenje. A to nije ljubav.

      Čoveče, pitanje ti je stvarno ….. hahahahaha ….. tako me i Baklavče pita :-). Pa nisam ja Bogu desna ruka da vam na sve to dam odgovore :-). Mučite se malo i sami ……. a onda šapnite odgovore i meni ……hahahahaha :-).

      Nego ja shvatih kako u praksi funkcioniše „ko tebe kamenom, ti njega hlebom“ i stvarno sam fascinirana efikasnošću :-).

      PS: Oni su bili ljudi plaćeni da misle, a ja prodjoh očiglednu nastavu života :-). Ako se zainteresuju, nećemo im skupo naplaćivati časove ……. :-).

      Odgovor

  14. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 13:24:49

    Znači i Baklavče ima Kantovsko-Hegelovske-Ničeovske krvi 🙂

    A znaš li koje Bogu bio desna ruka? 😉

    a to ko tebe kamenom a ti njega sa ‘lebac, to je malo više izvikano, i veruj mi, koga sam gađao hlebom taj me gađao još većim kamenom, a kome sam uzvratio stenom, posle me pitao da mu budem Kum 🙂 🙂

    p.s.

    ovde se razbuđuje zaspala filozofija mudraca o večnim pitanjima 😉

    Odgovor

    • Plava Baklava
      okt 23, 2011 @ 13:38:37

      Baklavče je hodajuća fizofoji, teorijska i aplicirana na život :-).

      O desnoj ruci postoji više raznih teorija.Nedavno sam započela i čitanje knjige koaj se tako zove. Svoju teoriju čuvam za kasnije, ali ti se slobodno posluži mikrofonom :-).

      Opet – izvikano zato što se pogrešno primenjuje (ako se uopšte primenjuje). Ništa ne fukncioniše bukvalno i momentalno. Zato i strpljenju treba da se naučimo.

      Filozofija, život – gde je granica izmedju njih?

      Odgovor

  15. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 13:45:12

    Sad meni stvaraš asocijacije i implikacije na ruku desnicu 🙂 🙂

    BTW, o toj desnoj ruci kad bih krenuo od Svetog Pisma, pošao bih sa mitološkim:

    Bog – Lucifer, njegova desna ruka, kasnije pali anđeo koji se urotio protiv Boga.

    Rekao bih da ne postoji granica između života i flilozofije, osim ako se svesno(nesvesno) ne povuče u smislu blokade uma.

    Odgovor

  16. Plava Baklava
    okt 23, 2011 @ 13:55:18

    Hahahahaham, tačno sam znala. Hajd´ sad – dosta s asocijacijama, ovo je blog za sve uzraste, ne za one 18+ :-).

    Palih andjela bilo i biće. Još smo neuki, treba nam mogućnost poredjenja, da bismo mogli da izaberemo put. I ad ne mislimo da nam je nešto naredjeno, pošto smo suviše nezreli da se ne bi jogunili.

    Život i filozofija ne bi smeli da budu razgraničeni, jer filozofija koaj nema dodira sa životom je samo mrtvo slovo.

    Odgovor

  17. beliocnjakx
    okt 23, 2011 @ 14:20:56

    Okejjj, možda i drugi baklavčići čitaju ovo pa da ne kvarim decu 🙂

    Ali samo da znaš koliko će ti zbog ovog ’18+’ čitanost da ti se poveća 🙂 🙂

    Pali anđeli su utoliko pali ukoliko se ne podignu nakon pada.

    Svojom filozofijom pravimo život takav da li će on da bude ‘mrtvo slovo’ ili ‘živa slika’…

    Odgovor

  18. Plava Baklava
    okt 23, 2011 @ 15:03:17

    🙂 🙂 🙂 Videće se, videće se .

    Sve posle pada je stvar odluke.

    A život sebi svakako krojimo po meri, i sve elemente u njemu :-).

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: