Pokušaj definisanja

pokušaj definisanja

Autor: Boje Duše

Advertisements

10 komentara (+dodajte svoj?)

  1. tanjatg
    feb 27, 2013 @ 14:04:11

    Svaki pokušaj definisanja prizove vetrove!

    Odgovor

  2. Станимир Трифуновић
    feb 27, 2013 @ 14:29:13

    …или, Усидравање.
    Можда…
    Поздрав.

    Odgovor

    • Plava Baklava
      feb 28, 2013 @ 06:58:13

      Fascinira me kad neuhvatljivi osećaj, još nepretočen u jasnu misao prepozna neko ko posmatra sa strane i nazove ga pravim imenom. Sjajno! Hvala na prepoznavanju 🙂 .

      Pozdrav.

      Odgovor

      • Станимир Трифуновић
        feb 28, 2013 @ 18:07:37

        Препознавање…
        Остајте у здрављу!
        ПС….И када вам се укаже прилика поздравизе Оца Срђана, нашег свештеника који за потребе српског живља у Прагу службује у руској православој цркви.
        срдачно,
        С.Т.

      • Plava Baklava
        mar 01, 2013 @ 11:23:17

        Hvala još jednom :-).

        Oca Srdjana (naravno) poznajem. Tužno je samo što to služenje nekako ipak nije za potrebe srpskog življa, ako podjemo samo od sitnice da nema veronauke za decu na našem jeziku nego nas baš on upućuje na veronauku na ruskom, pored jezika zemlje u kojoj živimo i srpskog, maternjeg 😦 . Srećom, vera se u srcu nosi a crkva je tamo gde se bar dvoje u veri spoje, pa se može negovati i u ovakvim okolnostima.

  3. tatjanamb
    feb 28, 2013 @ 10:42:33

    Crno – bela varijanta bi, verovatno, bila najjednostavnija i dobar izbor definisanja i svog i tudjeg. U stvarnosti, definicije su vise nalik ovim sivim vrtlozima u cijem se centru nalaze stubovi kao nekakve smernice za kretanje pri vrtlozenju.

    Odgovor

    • Plava Baklava
      mar 01, 2013 @ 12:20:28

      Zanimljiv pogled, dijametralno različit od mog. Evo, dozvoliću sebi da kažem delić svog doživljaja (što izbegavam baš zato da ne bih nepotrebno ograničila doživljaj i maštu posmatrača): s moje tačke gledišta vrtlog je nešto što traži svoje definisanje, ukotvljavanje u jednoj tačci, na nekoj čvrstoj površini, kao što su polja šahovske table, na primer. Zlatilo u epicentru je osovina nekog našeg kretanja u tim mini-haosima, srž do koje treba doći i jedina sigurnost koju imamo, to smo mi, sami sebi čak i kad toga nismo svesni. Naša muka je što sigurnost (kao i ljubav, smisao i td) pretežno tražimo van sebe, očekujemo od nekoga ili prosto od života na dar. Pogled uprt napolje nije u stanju da vidi da je sve to već tu, na dohvat ruke, u nama. Osim tog saznanja, pomoglo bi nam još jedno: nismo na ovaj svet došli da bismo se zaledili u nekoj trenutnoj sigurnosti, jer to je onda kraj razvitka. Ma kako nam teško padalo, naš usud je da budemo sastavni deo stalnih promena i previranja, jer je to put našeg rasta i napredovanja.

      Odgovor

      • tatjanamb
        mar 05, 2013 @ 11:19:18

        Dopada mi se glediste, a po nesto od napisanog mi je sasvim blisko :OK: :D. Mogla bih da se ponavljam sa delovima tvog teksta, ali si to tako dobro i jasno napisala da nema potrebe <3.

  4. Plava Baklava
    mar 05, 2013 @ 15:18:08

    🙂

    Odgovor

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: